Dr DOBRIVOJE GER. POPOVIĆ

Na drugi dan Svete Trojice -17. juna 1935. god. u 8 časova pre podne prestalo je da kuca srce jednog dobrog čoveka, dobrog lekara i vrlog rodoljuba, prestalo je da kuca srce Dr Dobrivoja Ger. Popovića.

Radan i vredan do poslednjeg daha, Dr Dobrivoje ipak nije stigao da izda već gotovo, a za štampu potpuno spremljeno svoje veliko delo "Domaći lekar". Smrt ga je pretekla.

Ovo književno posmrče izdaje mu njegova porodica.

Dr Dobrivoje je rođen 16. septembra 1875. god. u Aleksandrovcu, srez župski, Moravska banovina, u staroj i čestitoj svešteničkoj porodici, poznatoj sa svog poštenja i rodoljublja.

Zapojen ovim vrlinama, Dobrivoje po svršenoj osnovnoj školi u mestu svog rođenja, nastavlja dalje školovanje u gimnaziji u Kruševcu. Po svršenoj gimnaziji ide u Beč da studira medicinsku nauku, koju uspešno i na vreme završava 1900. godine.

Svoju lekarsku službu počinje 1901. godine u svom rodnom kraju kao lekar sreza župskog, gde ostaje šune četiri godine. Odatle je premešten 1905. god. u Svilajnac za lekara sreza resavskog, gde ostaje do 1909. godine. Za ovih osam godina plodnog lekarskog rada u narodu i za narod, Dr Dobrivoje već se formirao i ispoljio svoju vrednost i kao lekar i kao čovek; njega sad već ubrajaju u prvi red naših najboljih lekara. Kao takav bude on 1909. god. jednoglasno izabran od skupštine okruga kragujevačkog za samoupravnog lekara higijeničara za okrug kragujevački. Na ovom položaju zatiče ga Balkanski, a zatim ubrzo i Svetski rat. U Balkanski rat ulazi sa činom kapetana kao pukovski lekar XI peš. puka I poziva. Ovaj zadatak radio je s puno volje i požrtvovanja i potpuno ga uspešno izveo.

Po svršetku Balkanskog rata (Božić 1913.), dobija za majora u kom ga svojstvu zatiče i Svetski rat, kada zauzima položaj (abgusta 1914.) kao lekar zavojišta Šumadijske divizije I poziva. Na Solunskom frontu postavlja se kao rezervni sanitetski oficir, za referenta saniteta u štabu Šumadijske divizije. Ovu dužnost vršio je on savesno i sa uspehom sve do svršetka rata. Kad je Svetski rat okončan, vraća se u Kragujevac i dobija položaj fizikusa okruga kragujevačkog.

U ovo vreme već počinje u našoj državi rad na osnivanju socijalnih ustanova kao i Ministarstva nar. zdravlja; razume se da su za ove mlade ustanove bile potrebne jake i oprobane snage. Traženi su ljudi, koji će umeti i znati da daju zdrav, dobar i pravilan pravac rada tih ustanova. Izbor je pao, pored ostalih, i na Dr Dobrivoja. Tako on bude 1920. godine postavljen za načelnika Ministarstva socijal. politike, a iste godine za načelnika Ministarstva nar. zdravlja, u kom položaju ostaje do 1924. god., kad bi imenovan za ministrovog pomoćnika u istom Ministarstvu. Sa ovog položaja odaje se on 1925. god. politici i kao nar. poslanik, postaje 1928. god. Ministar nar. zdravlja. Od tada pa do kraja svog žvota aktivno se bavio politikom; za narodnog poslanika biran je u svom rodnom kraju - u župskom srezu - 1925., 1927., 1931. i 1935. godine.

Dr Dobrivoje kao lekar

Počevši lekarsku službu u srezu župskom, Dr Dobrivoje je punom snagom i ne žaleći sebe, radio na lečenju bolesnika i na suzbijanju raznih boleština i zaraza. U tom svom požrtvovanom radu uvideo je on, da za narod nije dovoljno samo lečenje i davanje uputstava za uzimanje lekova, nego da tu treba još nešto više učiniti. Uvideo je on, kao što su mnogi lekari uočili i pre nega, da je preko potrebno, da se narod živom rečju i delom poučava o zravlju. Drugim rečima kazano, treba u što većoj meri i u što širem obimu izneti narodu prostim i razumljivim jezikom sve ono, što mu je za zdravlje potrebno. Ali da se to sa uspehom i učini, potrebno je upoznati negov život, upoznati negove dobre i rđave osobine i navike, jednom rečju, upoznati dušu narodnu. Razume se, zato je potrebno vremena, rada i truda.

Znajući sve to i svestan toga, Dr Dobrivoje neumorno radi u tom pravcu, u pravcu poznavanja duše narodne i postaje prvi i istinski lekar apostol. Tek posle nekoliko godina savesnog i planskog rada, počinje svoje veliko delo, počinje popularizovati medicinu u našem narodu.

Ogrešio bih se o druge lekare, koji su se isti tako bavili popularizovanjem medicine, kad bih rekao, da je Dr Dobrivoje prvi i jedini popularizator medicine u nas. I pre njega i za vreme njegovo kao i sada, bilo je i biće takvih lekara, ali za Dr Dobrivoja može se bez preterivanja reći, da je on jedan od najboljih i najvećih od tih lekara. Upravo sva njegova veličina i oličena je u tom neumornom i požrtvovanom radu na dobro svog naroda u zdravstvenom i socijalnom pogledu.

Od 1900.-1935. g. (za 31 god. lekarskog književnog rada, a 35 godina lekarske službe) napisao je i izdao za narod Dr Dobrivoje trideset i pet dela raznolike sadržine. U ovim delima raspravlja se u raznom vidu i obliku sve ono, što je narodu potrebno da zna o zdravlju: odojče i odraslije dete, đak osnovne škole i gimnazije, odrastao čovek, devojka, žena i porodilja, razne zarazne bolesti, alkoholizam, uređenje kuće i okućnice, školske i zadružne apoteke, higijenski udžbenici za đake, higijenski život na selu, prva pomoć u nesrećnim slučajevima, kalendar "Zdravljak", Narodni lekar itd.- sve ovo sadrže dela neumornog radnika na zdravstvenoj njivi našeg naroda.

Napominjem i naglašavam, da se rad jednog narodnog lekara i popularizatora medicine ne ceni samo po tom, koliko je on napisao i izdao knjiga, nego kako ih je napisao. Pisati za narod i popularizovati medicinu velika je veština. Ako su te knjige napisane razumljivo i za narod lako shvatljivo, ako nisu suviše kratko ili suviše opširno pisane, ako se u njima vodilo obzira o svima navikama i običajima i o pravom prosvetnom stanju naroda, onda je zadatak i svrha tih knjiga pogođena. Samo u tom slučaju narod će se moći ovim knjigama koristiti i poučiti. U tom je Dr Dobrivoje majstor i umetnik. Svako negovo delo za narod napisano je tako, da ga i najprostiji kao i najobrazovaniji naš građanin može s razumevanjem čitati i poučiti se.

Što je popularizovanje medicine kod nas tako lepo razvijeno i što se dalje razvija, ima se u velikoj meri prepisati u zaslugu i Dr Dobrivoju.

Ne samo pisanjem kniga za narod nego i vrlo velikim brojem predavanja za narod, odlikovao se i Dr Dobrivoje. Gde je god delovao kao lekar držao je on raznim prigodama predavanja, bilo to u školi đacima, bilo na školskim i crkvenim slavama ili kakvim drugim skupovima. Na svim ovim predavanjima čula se živa reč ovog narodnog prijatelja, pažljivo saslušana i do kraja s pažnjom praćena. Iskrena zahvalnost slušalaca na kraju predavanja bila je Dr Dobrivoju nagrada za njegov rad, a istovremeno i podstrek za dalji rad u tom pravcu. U kom je god mestu služio i radio kao lekar, svet ga je cenio i poštovao, jer je u njemu osećao svog pravog i iskrenog prijatelja.

Dr Dobrivoje kao sanitetski radnik

Na položaj načelnika saniteta dolazi kao već potpuno izgrađen lekar sa prečišćenim pojmovima o sanitetskoj službi i sanitetskim potrebama naše države. Na tom mestu stupa sa gotovim, koji podjednako obuhvata sve sanitetske ustanove. Vreme, za koje je stajao na čelu državnog saniteta, smatra se među lekarima kao plodonosno i veoma korisno. Veliki broj bolnica osposobljava se za veći i intenzivniji rad i snabdeva se dovoljnom količinom lekova i ostalim drugim bolničkim potrebama kao i najmodernijim aparatima. Podižu se nove bolnice, ambulante i dispanzeri. Radi se punom parom ali sa velikom pažnjom na popunjavanju lekarskog kadra. Velika se pažnja obraća na banje i njihovo uređenje. Veliki broj sanitetskih raspisa, pravilnika i uredaba, njegovo su delo. Jednom rečju, oseća se veća živost, pokret i rad u svim sanitetskim ustanovama. Oseća se, da je na čelu saniteta čovek, koji poznaje sve prilike i sve nedostatke našeg sanitetskog bića i koji istovremeno poznaje narod i njegove potrebe. Rad njegov kao načelnika saniteta bio je plodan i koristan za državu. Kratko vreme njegovog ministrovanja samo je produženje njegovog rada kao načelnika saniteta.

Dr Dobrivoje kao narodni poslanik

Jedan od onog malog broja političara, koji se kandiduje za narodnog poslanika, da bi u tom svojstvu mogao što više pomoći i uraditi za svoj narod. Poverenje, koje mu je narod sreza župskog u četiri maha poklonio, birajući ga za svog predstavnika u Narodnoj skupštini, opravdao je u najpunijem smislu te reči. I kao političar i kao narodni poslanik, on uvek ostaje lekar. Za deset godina svog poslanikovanja, uradio je sledeće:

- U svom izbornom srezu podigao je bolnicu u Aleksandrovcu (1925.) sa modernim uređenjem i zaraznim odeljenjem (1927.)

- Narodno kupatilo sa tuševima u Aleksandrovcu (1926.);

- Veliko dečje oporavilište u Brusu (srez kopaonički - 1928.)

- Zdravstvene stanice sa kupatilima u selima: Rataje, Trnavci, Vitkovo (1929.) i Pleš (1934.)

- Dvadeset šest higijenskih česama i bunara (1925.-1935.) u selima: Rataje, Rokci, Ploča, Koznica, Pleš, Grčak, Boturići, D. Vratari, G. Vratari, Latkovac, Puhovac, Drenča, Ržanica, Tržac, Rudenice, Bobote, G. Stupanj, Garevina, Dobroljupci, Šljivovo, kao i nekoliko u kopaoničkom i trsteničkom srezu.

- Potpuno obnavljanje puta Aleksandrovac-Kruševac (34 km) i Aleksandrovac-Jošanička banja (1925.).

- Uspostavljanje telefonske veze svih opština župskog sreza .

- Dobijena je koncesija za izgradnju železnice uskog koloseka Kruševac-Aleksandrovac uz državnu pomoć (1927.).

- Izrađeni su planovi za uređenje bujica (1934.)

- Prošireno korito vodoplavne reke na terenu Puhovac-Latkovac-Aleksandrovac-Novaci u dužini 10 km.

- Podignuto je (1925.-1935). dvanaest novih osnovnih škola (sada ih ima 20).

- Stvorena je Specijalna vinogradarska voćarska škola u Aleksandrovcu (1925.) sa najmodernijim uređenjem, jednogodišnjom nastavom (1929. povišena na dve godine, a 1933. na tri godine) i internatom

- U istoj školi je izgrađen moderan mlekarnik sa najsavršenijim aparatima za preradu mleka, spravljanje raznih sireva i butera (1927.), moderna sušnica za voće, a 1934. podignuta je nova internatska zgrada za 90 učenika.

- Organizovani domaćički tečajevi u selima: Rataje (1926.), Vitkovo (1927.), Trnavci i Pleš (1927.)

- Izgrađen je moderan podrum za preradu bezalkoholnog pića i voća u Aleksandrovcu (1927.), u kome se od 1928. izrađuje čuveno i lekovito piće "Zdravac".

- Podignuta je Domaćička škola u Aleksandrovcu (1929.) sa internatom (svake godine 25 devojčica) i svim potrebnim sredstvima za uspešno obučavanje ženske seoske dece za domaćice.

- Stvorena je velika i prostrana baraka za Sokolski dom u Aleksandrovcu.

Nije se njegov poslanički rad prostirao samo na njegov izborni srez. U kom se god kraju naše države radilo na pomoći narodu, je Dr Dobrivoje iz sveg srca pomagao i dejstvovao kao narodni poslanik.

Dr Dobrivoje kao čovek

Tih, miran, više povučen u sebe, uvek sa mislima u planovima za kakav lekarski rad, neumoran radnik i mislilac. Uslužan i predusretljiv prema svakome, a najpre i najviše za onog u bedi i nevolji, trudio se, da svakome, po mogućstvu izađe u susret. Tim svojim radom i ponašanjem stekao je veliki broj poštovalaca i prijatelja. Lepu i svetlu uspomenu ostavlja za sobom i kao lekar i kao čovek.