|
Stanisav Pavlović - Šuki
 |
U likovnom
podvižništvu Stanisava Pavlovića, samouka iz župskog sela Novaci,
na putu za Kruševac, lakše je naći temelje njegove reljefne likovnosti,
nego materiju ili temu koja se - da neobičnost i zamašnost njegovih
dela budu zagonetniji - izvija iz kamena, drveta, mermera, gipsa,
terakote, kao sa samih arhaičnih izvora ili iz basme od uroka. Čistina
bivstvovanja u delima ovog razgolićenog mita "po sebi",
najpre luta, vrluda, otima se od čoveka kao tvorca ili stvaraoca,
izmiče tematskoj disperziji, oblikuje se, dubeći na glavi, ili uspravno
stojeći, da bi ponudila još nekoliko lica istraživanja i samoosećanja
u njemu. |
 |
| U lelujavom, krhkom čoveku, koji se
rodenovski rve sa prirodom i njenim elementima, u surovim vetrovima
oplemenjeni vajar samouk, sa zbiljom istraživača i sudbinom nimada,
lebdi jedna samozatajna, jedna autonomna religija, štaviše i jedna
novo zavetna posvećenost koja ga približava pesništvu ili tačnije,
Logosu. Makoliko samotnička, usamljena u svome obliku u obimu,
u svojoj ličnoj dijastoli osećanja sveta, mikrokosmosa i makrokosmosa,
ova riznica raznovrsnih likovnih i vajarskih dela upućena je čoveku,
ponajpre čoveku obdarenom sa hiljadu razlika u jedinstvenom biću
i bivstvovanju. |
 |
|
|
Župski prvobitac Stanisav Pavlović
ne industrijališe, nego personifikuje svoj materijal, najčešće
i prevashodno drvo oraha, jasena, hrasta i trešnje. Drvo je naoko
mrtva priroda, kada ga obruše gromovi ili poseče čovekova ruka
ili preseče električna sekira, međutim, pod netipičnim vajarskim
alatom, čiji je izumitelj sam umetnik, sam podvižnik i samodidakt,
drvo postaje čudesni pretekst ponajčešće u funkciji arhitekture
ili samostalnog vajarskog dela. U tom razvejanom smislu svaki
eksponat je izložbena celina za sebe, i svaki stoji ahasferski
usamljeno u zadatoj prirodi i veštini vajarskog performansa. Što,
dakako, ne isljučuje pesničku, moralnu i socijalnu personalnost
Pavlovićeve pustolovine u traženom i nađenom, zamišljenog i produbljenog
u njegovom likovnom stvaranju i ostvarivanju.
|
|
|
|
|
Stanisav Pavlović dugo proverava vlastiti korak ka materijalu,
dugo lebdi i pliva, ali kada načini odlučni, odsudni korak,
on se oči u oči suočava sa divovskim temama. Njegova "Tajna
večera" je monumentalna unutra i iznutra: prividno ostvarena
kao intarzija, ona je istinsko skulpturno delo, sa idejnom,
religijskom svešću o događaju i emanciji njegovoj umetnosti.
Pritom, ovaj neobično izrasli, neobično temeljan umetnik ne
preferira ni teme Života ni etikete Smrti. Kao što njegove biblijske
teme nisu zatvorene i zakovane, nego većina žive hiljadu puta
ponovljeni "život svetaca".
|
| Milosav Mirković - Buca |
|
