"Moja Župa, moja okeanija". Tako je počinjao svoje nadahnute besede uvodničar - kolumnista u listu "Župska berba", naš, župski, Milosav Mirković - Buca, književnik, pesnik, kritičar, boem... a iznad svega osvedočeni Župljanin, što i nije baš lako biti.
Sa ove četIri reči u naslovu stari vuk od pera, zaljubljenik u svoju Župu i sve njene darove od Boga i prirode, nenametljivo je predstavljao čitaocima sve vrednosti Župe - istorijske, kulturne, privredne, sportske, ljudske, zavičajne... 

I tako od davne 1963. godine kada je sve i zvanično počelo. Naravno, za Župu i njeno vinogorje se znalo i mnogo pre ove godine a početak berbe proslavljen je vekovima unazad. Inicijativa da župski vinari, vinogradari i voćari svoj mukotrpni jednogodišnj i životni rad pretvore u ugodno finale i spoje lepo sa korisnim, starija je od početka ostvarivanja ideje sada već daleke 1963. Davne 1886. godine, kraj 19. veka, na putu prema Kopaoniku, prvi predsednik Srpske akademije nauka profesor doktor Josif Pančić, istakao je privredno - turističke prednosti i mogućnosti Župe koje treba prezentirati širokoj, zainteresovanoj javnosti. U listu "Jugoslavija" od 6. novembra 1931. godine, već u prvoj šlajfni stoji zapisano: "Berba se u Župi smatra kao neka svečanost. Zbog toga Župljani imaju, za vreme berbe, u priličnom broju goste iz Brusa, Kruševca i daljih mesta. Berba je u celoj Župi počela istog dana, pucnjem prangija. Poljana je odjekivala od pesme razdraganih berača... Oblak dima dizao se iznad vinograda, najobičnijeg siromaška koji poseduje vinograd sa stotinu - dve čokota, ... svaki je za taj dan spremio prase, dobro ugojenog ovna a mnogi i goveče na ražnju, ... pored gostiju koji dolaze samo radi berbe i provoda, tu se nalazi i manji broj trgovaca, izvoznika koji dolaze radi kupovine grožđa"...

Ideja koja je krenula da se ostvaruje 1963. godine odmah je prihvaćena od svih tadašnjih struktura. Predsednik opštine na čelu, a za njim i školovani i polupismeni, mašinci, pekari, ugostitelji, mesari, domaćice, trgovci, penzioneri, đaci... Svako je hteo da da svoj doprinos da se privredno - turističko novorođenče normalno razvija, i da dočeka duboku starost. Početak nije bio lak. Tada nije bilo "Marakane", bazena, hotela, hale, gradskog trga, kandelabra, radio stanica, novina, profesionalaca... Nije bilo ni mnogo sastančenja a sve prohodne ideje su rado i pravovremeno prihvatane, bez obzira od koga dolazile. Cilj se znao - "Župska berba" postaje ime i prezime Župe i njenih vinogradara. Koncepcija manifestacije utvrđena i nepromenjiva sa svakom promenom vlasti, gde su svi bili spremni na odricanja da započeto traje, uz stalno dograđivanje i usavršavanje. Privreda je bila u začetku a opština nerazvijena ali Župljani, bogati duhom i optimizmom, zaljubljeni u svoju Župu i svoju Župsku berbu nisu posustali. Taj zanos cenili su ljudi iz čitave, one velike, Jugoslavije. 

Centralna mesta događanja su bile dvorište osnovne škole, Zelena pijaca i Cuculin šator "Car Lazar" i ovčetina sa kupusom. "Župska berba" počinje da bude pokretač razvoja. Gradi se objekat po objekat, počinje da miriše asfalt a stiže i voda. Župom, pre, za vreme i posle berbe, defiluju vrhunski naučnici, umetnici, sportisti, boemi, trubači...  U Župi su savetovanja, smotre, izložbe, revije, prezentacije, koncerti... Tu su jagnjići prasići, volovi i bikovi, sokova i rakije, a naravno najviše je vina.

Gostiju je uvek bilo mnogo. Dolazili su organizovano i neorganizovano, kolektivi, ekskurzije, penzioneri, bogati i siromašni, svi profilii od naučnika i državnika do šibicara. Po pravilu, gosti su se ponovo vraćali da zahvale prošlogodišnjem gostoprimstvu i začuda, odmah najavljivali dolazak i naredne godine.

Tako je "Župska berba" pripremena, organizovana, održavana i stalno usavršavana. I tako do dan danas...